Шта је рекао Тесла када је први пут био у Србији

Први и једини пут велики Никола Тесла боравио је у Србији од 1. до 3. јуна 1892. године. На тај важан датум је у Вучју, крај треће најстарије хидроелектране на свету и друге на Балкану, подсетило је Удружење Теслин торањ у Србији.

"Ја сам као што видите и чујете остао Србин и преко мора где се испитивањима бавим. То исто треба да будете и ви и да својим знањем и радом подижете славу српства у свету", тако се тог 2. јуна 1892. године Никола Тесла обратио студентима и професорима Велике школе не кријући радост што је пред својом милом браћом.

Истог дана краљ Александар Обреновић одликовао га је орденом Светог Саве. А у Београд је стигао дан раније возом из Будимпеште заједно са својим пријатељем Ђорђјем Станојевићем.

"Никола се упутио пут Топчидерског брда где је у кући Ђорђа Вајферта био тај историјски састанак између Ђорђа Станојевића и Николе Тесле. На том састанку је Никола Тесла дао смернице Ђорђу Станојевићу и захваљујући том састанку смо ми сада овде", рекао је Марко Дозет, координатор Удружења Теслин торањ у Србији.

Већ 1901. године у својим предавањима професор Ђорђе Станојевић закључује да је водопад који има највише снаге у себи, без сумње водопад Вучјанског потока близу села Вучје.

Две године касније ниче хидроелекрана са далеководом до Лесковца дугим 17 километара. Изглед готово да није мењала. Али дошло је време за краткотрајни предах и обнову. Крај овог блага светске баштине са бистом која му је стигла из Филаделфије затичемо заљубљеника у дело великог Тесле који се бори да његова снага и ум осветле Србију.

"Никола Тесла је највећи ум који је живео на планети, а Теслин торањ био могао да буде симбол Србије у свету", каже Душан Синадиновић, оснивач Удружења Никола Тесла.

Обезбеђени експонати за Теслин центар 

Кренуло је ово удружење најпре са обележавањем Теслиног дана, већ деценију одржавају предавања школарцима, направили су и макету Теслиног торња. За бројне експонате потребан је Теслин центар.

"Ми смо обезбедили експонате за један центар од 200 квадрата и наша идеја је изградња Теслиног торња у оригиналној верзији са висином од 57 метара, али имамо један проблем, немамо места за то", каже Слободан Ђорђевић, потпредседник Удружења Теслин торањ у Србији.

Ако до циља не стигну волели би, кажу, да бар макета Теслиног торња и биста која годинама стоји у музејском депоу нађу место крај хидроелектране јер се светлост из снаге воде родила управо захваљујући Теслиној генијалности.