Читај ми!

Климатолог објашњава: Годинама смо далеко од чистијег ваздуха, да ли нас маске штите од загађења

Протеклих дана квалитет ваздуха у Београду и другим градовима Србије био је веома лош што се могло видети и голим оком. Климатолог Владимир Ђурђевић саветује грађанима да у тим приликама сведу активности на отвореном на најмању могућу меру. До чистијег ваздуха, према Ђуђевићу, најраније се може доћи тек кроз неколико година, уколико би енергетски сектор и индустрија почели са увођењем модерних система за пречишћавање загађујућих материја.

Према последињим подацима сајт "Ервижуал", каже да је ваздух у Београду умерено загађен, док је за "Беоеко" добар.

Климатолог Владимир Ђурђевић каже за РТС да "Беоеко" и Агенција за заштиту животне средине не користе исте термине као "Ервижуал". Оно што је на "Ервижуалу" умрено загађено, код нас је прихватљиво.

Ипак, наглашава, када се детаљније прочита шта се под "прихватљивом" подразумева, види се да осетљиве групе грађана (труднице, деца, стари) треба да избегавају боравак напољу.

Пре три дана Београд је био у "љубичастој" зони, која означава упозорење на ванредне услове опасне по здравље.

Ђурђевић напомиње да када је у питању загађење ваздуха цех се увек плаћа наредних година.

Међутим, упозорава, када смо у "црвеним" и "љубичастим" зонама, ефекти загађења се могу и тренутно осетити у виду отежаног дисања, главобоље и мучнине, нарочито код осетљивих категороја становништва.

Ђурђевић је указао и на дечака од пре неколико месеци коме је позлило на тренингу на отвореном. Касније се утврдило да су узрок биле високе концентрације загађујућих материја, додаје Ђурђевић.  

Систем сталног упозоравања

Према његовим речима, једна од најхитнијих мера када је ваздух веома загађен је да се у медијима успостави систем сталног упозоравања.

Ђурђевић је навео да се протеклих дана када су загађајуће материје биле на високим вредностима могли прометити људи који трче поред реке што, како је напоменуо, у таквим ситуацијама треба избегавати.

"Зато би перманентно упозоравање помогло грађанима да у тим околностима треба да сведу своје активности напољу на најмању могућу меру", додаје климатолог.

Као разлог за податак да је сваки осми смртни случај у Европи повезан са загађењем ваздуха који се, према телима ЕУ, највише односи на овај део Старог континента, Ђурђевић види у годинама неулагања у заштиту животне средине.

"Индустријска постројења су стара, технологија је стара три-четири деценија", наводи Ђурђевић.

Наглашава да решење проблема загађења ваздуха од неколо месеци не постоји.

"Најраније побољшање је могуће тек за неколико година. То би се догодило када енергетски сектор и индустрија увели модерне системе за пречишћавање гасова које емитују", каже Ђурђевић.

Ђурђевић истиче да маске имају више психолошки ефекат. Маске нас не могу апсолутно заштити, будући да најситније загађујуће честице као што је ПМ 2,5 пролазе и кроз њих, закључује Ђурђевић.