Читај ми!

"Жене се највише жале на однос особља у породилиштима"

Рекао ми је да сам дебела, да нисам нормална. Упоредио ме је са крмачом. Викали су на мене. Легла ми је на стомак и силом изгурала бебу. Последњих дана у медијима читамо много о лошим искуствима и упоменама које су неке жене донеле заједно са бебом из породилишта. Појава има и име – акушерско насиље.

У 34. недељи трудноће, када је схватила да нешто није у реду, морала је у породилиште. Тако своју причу почиње Тијана Радоњић.

Одмах је, каже, по реакцијама лекара, схватила да се нешто страшно дешава. Убрзо су јој саопштили да беба нема срчане радње. Упућена је у салу за порођаје где је дуго, каже, била сама.

Саопштили су јој да у оваквим ситуацијама царски рез није пракса, а најгоре је уследило када је доктору, који је дошао да јој да епидуралну анестезију, рекла да је новинарка. Тада су, каже, уследиле увреде.

"Сви ви новинари, тужиоци и судије сте шљам овог друштва, не могу ни да замислим како сте дошли до својих функција, како би друштво било лепше и срећније да ви не постојите", прича Тијана Радоњић.

Остала је сама у сали, иако је порођај почео. После 20-ак минута дошли су сви, али убрзо је уследио нови шок.

"Бебу су испустили из руке и почели да се смеју. Нисам знала да ли сам у хорор филму или шта се дешава око мене, али тај смех и овог тренутка утиче да се заледим", додаје Тијана.

Тијанино искуство није усамљено, кажу у Центру за маме. Порођај није пријатно искуство, кажу жене, примедбе се само нижу.

"Првенствено су се жалиле на однос особља према њима, многе нису знале ни ко је особа која их прегледа, нити која је њихова позиција, до тога да услови у породилиштима што се тиче односа према њима нису били добри", наводи Јована Ружић из Центра за маме.

Марина Мијатовић, стручњак за медицинско право, каже да је најчешћа притужба лош однос према породиљама. Додаје, лекари који се овако понашају могу добити опомене, новчане казне, чак им се може одузети лиценца. Битно је прво обратити се директору здравствене установе.

"Има доста поступака, али жене желе све да забораве, доста је непроцесуираних пријава", истиче Марина Мијатовић.

И Тијана и неке друге маме нерадо се сећају свега и увек изнова постављају исто питање: да ли је могуће да се у оваквим ситуацијама људи понашају тако нељудски? А за систем остаје питање: да ли све мора да остане на породиљама или овакве ситуације могу да пријаве мужеви, породица, а што да не и колеге.

"Акушерско насиље озбиљна квалификација" 

Докторка Бранка Николић из Гинеколошко-акушерске клинике "Народни фронт" нагласила је, гостујући у Београдској хроници, да није у позицији браниоца своје акушерске професије нити  да суспендује веома озбиљну квалификацију акушерско насиље.

"Уколико се покаже да се ради о непрофесионалном понашању, о нарушавању професионалног кодекса морала нестручности, наравно да покрећемо поступке и то ради свака озбиљна установа", нагласила је Николићева.

Нада се да ће Лекарска комора и Српско лекарско друштво са својим правним тимом да се потруди да дефинише акушерско насиље зато што после њега, како је оценила, долази на ред хируршко, долазе сви облици насиља у медицини.

"Слушајући, уз дужно поштовање, субјективни доживљај, нечег што се објективно десило у порођају, што је доживљено као страшна траума или акушерско насиље епиозотомија или помоћ при порођају вакум екстракција или то што се зове гурање, што ми у акушерству зовемо помоћ треће руке која постоји у свим књигама, ја морам да кажем, ја бих то бранила на сваком месту, ми учимо из књига и од наших колега. Наравно да у тим околностима морамо да се држимо искључиво правила струке", објаснила је Николићева.