Читај ми!

Одакле су стигла звона у српске цркве и где су први пут зазвонила

Дошла су из Италије у деветом веку, најпре у Цариград, а потом и у све православне храмове. У Србији се звона оглашавају од 10 столећа, али мало њих је сачувано. Два средњовековна звона Српске православне цркве, део су ризнице Цетињског манастира. Најстарије, које и дан данас служи у порти крушевачке Лазарице, делило је судбину народа.

Симболи слободе, јединства и хришћанске цркве. Вековима позивају народ на молитву, оглашавају радосне и тужне вести, упозоравају на опасност.

"Треба нагласити да смо и ми овде кренули као и браћа Руси, да приликом неких непогода или велике облачности, не дај Боже неког невремена да сваки пут у сва звона звонимо", каже Жељко Марковић, старешина цркве Лазарице.

Ослобођење од Турака и Лазарица је дочекала без звона која су однели освајачи. Тада се изгубио траг и Карађорђевом звону изливеном 1812. године. Зато се пожурило и за годину дана задужбини кнеза Лазара, општинство је поклонило три нова звона.

Од потраге за старим, међу којима и Карађорђевим се одустало. Све до после Првог Светског рата, када је Црквеној управи стигло писмо жандармеријског наредника Николе Вранића, у коме је писало.

"Да је пронађено звоно негде постављено на сахат кулу у Неготину на Вардару, а потом испред општинства тамошњег да показује време. На њему је писало да је дар Вожда Карађорђа, да је за цркву Рождејства Пресвете Богородице у Крушевцу. Да је рукодеатељ Јован из Ердеља, а на њему је била изображена пресвета Богородица, грозд и клас", каже Љубица Петковић, летописац цркве Лазарице.

После преписке дуге шест месеци, звоно је коначно стигло у Крушевац на Богојављање 1928. године, а намештено по Светом Јовану. И дан данас се оглашава са звоника Цркве Лазарице са још два звона из 1921. године.

"Наш звоник поседује и сат који је стар преко 100 година. Тако да наша звона откуцавају сате и такође четвртине. Тако да сви људи житељи овог града и околине Лазаревог града могу да у свако доба дана и ноћи знају колико је сати", каже Жељко Марковић, старешина цркве Лазарице.

Звона се, осим са најстарије дворске цркве оглашавају са још пет храмова у граду, подсећајући Крушевљане, између осталог на богату историју средњовековне српске престонице.