Читај ми!

Републико, срећан ти рођендан – југоносталгичари поново прославили 29. новембар

На данашњи дан, све до пре готово две деценије, 29. новембра славили смо Дан Републике. Република због које смо га славили више не постоји, остала су само сећања на одрастање многих генерација. Ипак, југоносталгичари већ неколико година, поново обележевају Дан Републике.

"Републико, срећан ти рођендан!" – деценијама се читало на уснама милиона Југословена сваког 29. новембра.

Реке људи отицале су из великих градова, славиле су се годишњице бракова, многи су се на Дан републике венчали. Леп је датум, а и више је било слободних дана. Згодно и за брачно путовање, са црвеним пасошем, могло се свуда.

"Где год да сам се појавио као Југословен, мене су са овацијама дочекивали", каже Дане Познић, оснивач огранка четврте "Мини Југославије" из Бачког Грачаца.

Зато ови Суботичани и овај 29. новембар дочекују у вољеној земљи. Оснивач четврте мини-Југославије веран је идеалима. Социјализам је, каже, био најбољи систем на свету.

"Када је радник био власник капитала и када је располагао са својим профитом, са оним што је зарадио, равномерно га је делио", истиче оснивач четврте "Мини Југославије" из Суботице Блашко Габрић.

Неподељена осећања према младости и безбрижном добу за многе, историјски су везана за Друго заседање АВНОЈ-а 1943.

У Јајцу су донете одлуке које трасирају пут послератне Југославије. АВНОЈ је конституисан у највише законодавно и извршно представничко тело, Националном комитету ослобођења дата су обележја народне револуционарне владе.

Избегличкој влади и краљу Петру Другом Карађорђевићу забрањен је повратак у земљу. На предлог Словенаца, Јосипу Брозу Титу додељена је титула маршала. Од 1945. године, 29. новембра славио се Дан Републике.

"То је био дипломатски тријумф партизанског покрета. Никад се није десило да савезници признају неки револуционарни покрет пре краја рата. Стаљин је био врло забринут што су партизани прогласили своју државу и свог маршала. Међутим, Британци и Американци су то прихватили без проблема," каже историчар Предраг Марковић.

Празник је био, славио се, данас се не слави. Био је значајан, данас не значи много, уверен је историчар Марковић.

Осим за носталгичаре, код којих не бледи сећање на пионирске заклетве, плаве капе и црвене мараме.

"Људи пате за Дубровником и Сплитом. То је више туристичка носталгија. Никога нисам чуо да каже, ех Зеница, какав је то био град. Као што и Словенци и Хрвати, једино што им недостаје је Београд, можда мало Нови Сад", истиче Марковић.

Празник је надживео државу чији је био симбол. После распада СФРЈ престао је да се обележава у свим некадашњим републикама, а од краја деведесетих је прослављан само у млађој Југославији. Све док није званично избрисан са листе државних празника 2002. године.