И Јадран има Плаву гробницу, страшнију од Крфа

Шта повезује Видо и Паг и зашто ова острва не би требало да буду места за журке и провод.

Вероватно сам један од ретких становника Србије који је грчко море први пут видео тек са четрдесетак година. Током деведесетих било какво море или одмор били су за мене "мисаона именица", а после, кад сам почела да радим, некад није било времена, а некад доброг плана.

Некако ми је стално измицало то путовање, а знатижеља бивала све већа. Коначно су се коцкице склопиле пре пет година.

Пошто ми купање и сунчање нису никад били приоритет, одлучила сам се за предсезону и неку врсту ходочашћа. Испунила сам себи давнашњу жељу да посетим Крф.

Наша "база" било је мало место на северу, а иако је био тек крај маја, топло време омогућило нам је да уживамо у чарима кристално чистог мора, прелепим плажама и опуштеној атмосфери грчког сеоцета.

Ипак, с нестрпљењем сам чекала излет до самог града Крфа и острва Видо.

Тешко ми је да опишем емоције које су ме преплавиле док смо се приближавали острву-симболу српског страдања у Великом рату.

Није чудо, размишљала сам гледајући таласе који су лагани запљускивали брод, да су ово место назвали Плавом гробницом. Тако интензивну плаву боју мора нисам никад видела или је то само била моја уобразиља, баш под утицајем чувених стихова Милована Бојића.

Сваки корак каменом стазом која води до Маузолеја, уз мирисе мора и борова, будио је у мени помешана осећања. Понос, нека неописива трагична туга и страхопоштовање... смењивали су се док сам полако, али сигурно у грлу осећала сузе које једноставно не можете да зауставите колико год се трудили.

Та стаза, Маузолеј, имена оних чије кости леже на дну Плаве гробнице и преплићу се са каменом овог острва, сабласни мир који постоји само на местима тако страшних страдања, данима су ме пратили.

Није ми било жао. Осећала сам инстинктивно да сам испунила своју дужност.

Удахнула сам мирисе Вида, под ногама осетила камен који су газиили српски невољници, одболовала њихову и нашу трагедију и осећала неизмерну захвалност. Према њима, али и према Грцима, Крфљанима који су им пружили уточиште и незаборав.

Била сам захвална што острво Видо опстаје нетакнуто и достојанствено чува успомену на трагедију једног народа.

Упркос узнемирујућим информацијама да су и ове године на пристаништу постављене лежаљке, некако верујем да ће бити уклоњене, баш као и прошле.

Надам се да ће Грци још једном показати своје велико срце, пријатељство и достојанство и да ће Видо остати место српског ходочашћа. Претходних сто година дају ми право да се надам.

Размишљајући ових дана о Виду, сетила сам се једног другог острва уз које сам одрасла не знајући ништа о његовој мрачној прошлости.

За све нас, рођене с друге стране Велебита, Карлобаг је био синоним за море, лето, уживање. Ишла сам тамо сваке године, прво с родитељима, а онда с друштвом. Стицајем околности, иако сам желела, никад нисам била на оближњем острву Пагу, али знам да су многи ишли. Неки су тамо имали и викендице. Сећам се само његових каменитих обриса у даљини.

Тек годинама касније, кад је нестала заједничка држава, а с њом и моје безбрижне године, сазнала сам за страшну тајну коју крију пашке обале.

На том острву на северу Јадранског мора налазио се један од првих усташких логора који је био саставни део комлекса логора Госпић-Јадовно-Паг. Први логораши, Јевреји и Срби, стигли су крајем јуна 1941., а за само два месеца, до 20. августа, кад су га Италијани затворили, у њему је убијено између 4 и 12 хиљада људи. Тачног податка о броју жртава, као и обично, нема.

Затвореници су бродовима допремани из Карлобага. У логору би проводили неколико дана, а потом су убијани на најстрашније могуће начине. Неки су, на суровој каменитој земљи, копали јаме у које су затим полуживи затрпавани. Неке су одвозили на пучину и, везаних руку и ногу, са каменом око врата, бацали у море. Клали су их, давили, мучили...

У ретким сведочењима о овим злочинима може се прочитати да је Паг био нека врста кампа за обуку. Ту су се "калили" усташки кољачи.

Данас на острву не постоји никакво обележје које би сведочило о злу које се на његовим обалама одиграло пре 8 деценија. Спомен плоче, које су 2010. и 2013. постављали потомци убијених, рушене су "брзином светлости", а на последње дане заточеника симболично подсећа само пут који су градили. Пут који не води нигде, каменита цеста којом су одлазили у страшну и болну смрт.

На Пагу нема споменика ни сећања на трагичну прошлост, али за ово острво чули су сви који воле добар провод. Да, на Пагу је чувена плажа Зрће, понос хрватског туризма... На свега пар километара од стратишта из Другог светског рата одигравају се дивље журке, трешти музика и испијају хектолитри алкохола.

Млади туристи из свих крајева света лудо се проводе и не слутећи какву тајну крије острво. Наравно, не замерам им ништа јер... није њихово да то знају. На оне који руше споменике невиним жртвама, умањују или чак оправдавају злочине који су чињени, нећу ни трошити речи.

Пишем у нади да ће наши људи ово прочитати и макар размислити пре него што, заслепљени жељом за добрим проводом, отпутују на Паг!

Исто тако, надам се да ће схватити да Старо сајмиште у Београду није место за ресторане и журке, да Спомен парк у Јајинцима није простор за забаву и роштиљ и да свако место страдања мора да има макар мир.

На крају, јасно је да не можемо много да утичемо на то шта ће де дешавати на Виду или Пагу.

То зависи од савести и воље оних који тамо живе, а наше је да научимо, памтимо и да поштујемо-како своје, тако и туђе жртве! То можемо, зар не?!

број коментара 21 Пошаљи коментар
(понедељак, 24. авг 2020, 09:01) - anonymous [нерегистровани]

pre pet godina

ukupan broj ubijenih u sistemu Jadovno - Pag … iznosi 44 hiljade ljudi, cak I profesori iz Sremskih Karlovaca koji su bili u "nadleznosti" NDHzije... projekat Jadovno.rs popisao je gotovo sve zrtve i o tome je aktivno govoreno pre nekih pet godina, bilo je vrlo mnogo gostovanja po zemlji i svake godine tuda se organizuje litija narodna. nisam siguran da to i dalje traje... dakle do avgusta i pre Jasenovca ubijeno je bilo preko 40 hiljada ljudi Srba samo zato sto su Srbi... Hrvatska drzava je naslednik NDHzije te je svako pominjanje ovih stvari politicki i "nacionalno-svesno" neprihvatljivo za njih.

(недеља, 23. авг 2020, 13:08) - anonymous [нерегистровани]

@Vido, Jasenovac, Pag

Свака Вам част господине Стајићу, одавно нисам прочитао бољи, зрелији и паметнији коментар. Своју децу такође едукујем на исти начин појашњавајући им кроз какву голготу је све прошао српски народ, какву тежину на леђима су имали њихови преци борећи се за слободу и живот Србије и српског народа, где се све налазе трагови уништења и страдања српског народа, од Јасеновца, Старе Градишке, Козаре, Лике, Пребиловаца, Гаравица, Шида, Крагујевца, Крфа, Слободишта код Крушевца. Нажалост наша држава од пада комунизма до данас није учинила готово ништа или јако мало да се о овим стварима говори и да се обележавају, као да се стидимо сопствених жртава и страдања. Ангела Меркел је била у Србији, а никада није посетила Крагујевац, ишла је у скоро у Загреб да Туђмановом ХДЗ-у пружи подршку пред изборе, а није посетила Јасеновац. Оно што Јевреји себи никада не би дозволили, ми дозвољавамо и управо је то разлог зашто се српском народу историја понавља два пута за редом, а Јеврејима не јер су научили историјску лекцију. Код нас различити естрадни бизнисмени, следећи сурово личне интересе доводе Хрвате у музичке емисије, приватне радио-станице и телевизије су препуне таквог садржаја, промовисањем хрватског садржаја наш народ се на превару учи фиктивном пријатељству са неким ко је у сваком наврату показао да нам не жели добро, док у њиховој земљи не само што не може да прође ништа што је српско, већ је тамо на делу дубока култура мржње према Србима коју предводе "Томпсон" и слични. Требамо сарађивати, али не гајити лажне илузије о пријатељству које није могуће постићи.

(недеља, 23. авг 2020, 12:22) - Goran Stajic [нерегистровани]

Vido, Jasenovac, Pag

Odliccan tekst.
U duhu te sskole missljenja vaspitavam sina.
Iako je rodjen i odrasta u inostranstvu, ccinimo sve da teccno govori Srpski, ccinimo sve da ga nauccimo onome ssto sami znamo o veoma slozzenoj i bolnoj istoriji Srba, svaki put kada dodjemo u Srbiju uccinimo to i jednim istorijskim putovanjem... Obissli smo Ssumarice, zna za pretuzzne stihove Desankine, obissli smo Srpsko vojniccko groblje u Solunu, spremamo se da obidjemo Vido i Jasenovac. Za razliku od mnogih roditelja nasse generacije mi nasseg jedinca uccimo o tragedijama nasseg naroda, ali takodje se trudimo da mu uz to objasnimo i istorijski kontekst i mogucce motive druge strane. Tek toliko da uccecci o zloccinima, ne zavrssi u slepoj mrzznji, nego visse u nekom oprezu. Uprkos svemu valja trgovati sa svima, ucciti od svih, ne graditi zidove no mostove, ali pametno, nikako naivno. A to se mozze samo znanjem nikako neuccenjem i zaboravljanjem.

(недеља, 23. авг 2020, 11:05) - anonymous [нерегистровани]

Неопходно

После неких претходних а нарочито после овог текста, ја мислим да држава Србија, МУП или ко се већ брине о безбедности новинара, треба Ђурђици Драгаш да на време обезбеди заштиту. Да не прође као Дада Вујасиновић .
Само разумевање и одобравање не штити од напада.

(недеља, 23. авг 2020, 08:25) - anonymous [нерегистровани]

SURDULICA

Na mestu stradanja viseod 5 hiljada srba od strane bugara , planira se izgradnja trgovinskoposlovnog centra ,

(субота, 22. авг 2020, 14:29) - Драган КНН [нерегистровани]

Тамо далеко....

Ишао сам тамо прие двије седмице, тужним поводом. Отишао је још један од посљедњих Срба Сјеверне Далмације. Туга. Туга не само за покојником већ и за дјетињством, најбољим годинама, заувјек избрисаним. Све је девастирано до бола, до непрепознатљивости. Тко иде тамо, а нешто очекује, нека се ничему не нада јер га чека нека болна, мучна празнина. Боже правде за Наш народ !

(субота, 22. авг 2020, 12:18) - anonymous [нерегистровани]

бог

Бог да упокоји наше страдалнике и новомученике. А њима  нека би се десило неко чудо па да схвате да без покајања нема радовања.

(субота, 22. авг 2020, 11:57) - Душан Михајловић [нерегистровани]

Лијепа њихова!

Не само да нећу да одем да се проводим тамо него нећу ни да привирим у ту њихову лијепу државу!
Слажем се са свим написаним у вези са посетом острву Виду, све је баш тако, тужно, са кнедлом у грлу. Захвални смо Грцима и верујем да на том светом месту ипак неће бити туризма!

(субота, 22. авг 2020, 11:56) - anonymous [нерегистровани]

obelezje

Draga gospodjo , prosetajte do Kraljeva da vidite sa kakvim "pijetetom" se odrzava mesto gde je streljano 3000 ljudi .Onda da malo gledamo po tudjim drzavama.

(субота, 22. авг 2020, 11:32) - anonymous [нерегистровани]

Slazem se

Pokoj dusama srpskih i ostalih neduznih mucenika i vecna im slava.