Читај ми!

Како се слободан викенд на селу претвори у "викенд из пакла"

Запитајте се, док вас мрзи да сиђете до продавнице испред зграде, како изгледа живот без лекара, апотеке, продавнице, поште. Да ли бисте били спремни да вам деца расту без вршњака и да их свакодневно возите километрима до најближе школе и назад? Е тако, уз мање изузетке, изгледа живот у српским селима.

Иако сам планирала другачије и радовала се слободним данима, протекли викенд ми неће остати у лепом сећању. Све је почело мирно и уобичајено. Радујући се што смо коначно обоје слободни и што ћемо цео викенд провести у природи, муж и ја смо у суботу ујутру кренули ка нашој викендици, стотинак километара удаљеној од Београда.

Дан је протекао нормално, у ишчекивању кише, уз кафу и дружење са комшијама. Предвече се муж пожалио да га боли стомак и да осећа неку благу малаксалост. Обоје смо то приписали лошем времену и умору, рачунајући да ће сутра све бити уреду, кад се добро одмори и наспава.

Иако је ноћ протекла мирно, ујутру нам је било јасно да ствари не крећу у добром правцу. Почиње дијареја и повраћање, а на лицу му јасно видим да није добро. Иако обично свуда са собом носим гомилу лекова, схватам да, као за инат, овај пут немам никакав пробиотик.

Прва апотека, која вероватно и не ради пошто је недеља, удаљена је петнаестак километара, а ја нисам возач. Мало сам забринута, али верујем да ће све бити у реду. Можда је само покварио стомак и проћи ће... Кувам му чај, правим тост и покушавам да се сетим неког "бапског" лека.

И баш кад ми се чинило да му је боље, човек се онесвести. Комшија је срећом успео да га придржи па се макар није повредио при паду. Брзо је дошао к себи, али сам поглед на боју његовог лица био је довољан за панику.

Иако ми је разум говорио да је вероватно само дехидрирао, кроз главу су ми летеле најцрње мисли. Сетих се да је у близини вашар и да је ту вероватно, по службеној дужности, и екипа Хитне помоћи. Испоставило се да сам у праву и Хитна је убрзо стигла.

Радост због њиховог доласка брзо је, међутим, развејао хладан однос докторке и примедба да нисмо у њиховој "надлежности".

Да појасним, наша викендица "припада" општини која је удаљена тридесетак километара, а ова, којој "не припадамо" далеко је свега петнаестак. За неких 500 метара ушли смо у "надлежност" удаљеније општине, али вероватно о томе не бих ни размишљала да се ово није десило.

Објасних докторки да смо из Београда и да смо овде у викендици, замолих је да му да инфузију, али она је била категорична: "Не, не, дајте му воду и мало соли". Измерила му је притисак и шећер, послушала плућа, села у ауто и отишла.

Затечени, збуњени и уплашени нисмо стигли ни да реагујемо. Комшије, које иначе стално живе ту, само су слегли раменима. Било је јасно да су навикли на ово. Мужу је током дана било мало боље, али ноћ је поново била тешка.

Уплашена и неиспавана, ујутру сам решила да зовем Хитну помоћ из оне "наше" општине. Љубазан, али хладан глас с друге стране објаснио ми је да не могу да пошаљу екипу зато што оно што сам им описала није "ургентно стање". Није уродило плодом ни моје објашњење да је човек падао у несвест и да му није добро. "Довезите га па ћемо видети", још ми одзвања у ушима бахати одговор.

Схватила сам да нема вајде и да се морамо некако вратити у Београд. То смо и учинили током дана пошто је мужу било мало боље, па је проценио да може да вози.

"Викенд из пакла" се завршио, њему је боље и то је најважније, али не могу никако да престанем да мислим о томе шта је све могло да се деси. Рећи ћете да је то мој, лични проблем и да се невоље дешавају. И бићете у праву. Мећутим, ово искуство ме је, осим на личном, "продрмало" и на друштвеном нивоу. Схватила сам две важне ствари – како у Србији функционише служба Хитне помоћи и како се живи у српском селу.

И ја и муж радимо дуже од 20 година, плаћамо уредно здравствено осигурање, а код доктора смо, хвала богу, за те две деценије били свега пар пута. Дакле, здравствени систем је с нама апсолутно на добитку, али оног тренутка кад нам је требала помоћ, нисмо је добили. И то уз каква објашњења!

Они у чијој "надлежности" нисмо били, колико знам, финансирају се из заједничке касе коју и ми пунимо. Исто је и са онима који процењују да падање у несвест није ургентно стање. Можда њима није, али нама свакако јесте! Заслужили смо ваљда, плаћајући годинама здравствено осигурање, тај један "излазак на терен". О људскости и поштовању лекарске заклетве нећу да говорим. Излишно је.

Чини ми се ипак да ме је највише погодило сазнање да је оно што смо ми за викенд доживели, свакодневица српског села, па чак и мањих градова у унутрашњости. Био је то тренутак у којем сам на својој кожи осетила како изгледа живот ван великих градова, далеко од услуга које се подразумевају и које су углавном достуне. Чак и да Хитна помоћ неће да доће, као у нашем случају, у већим градовима постоје приватне ординације и службе које, у случају нужде, можете да позовете. На селу или у некој заборављеној варошици немате ни ту опцију, чак и ако имате новца да је платите.

Ако је овако на стотинак километара од Београда, у месту које има добар асфалтни пут и покривено је сигналом мобилних мрежа, како ли је у удаљеним селима, без пута и телефона?! Не смем ни да помислим како изгледа кад се тамо неко разболи или повреди. Препуштен је сам себи, помоћи комшија (ако их уопште има) и божјој вољи.

Е, ту лежи одговор на оно "тешко" питање које постављају политичари, аналитичари, новинари – зашто су пуста српска села и зашто би сви у Београд? Запитајте се, док вас мрзи да сиђете до продавнице испред зграде, како изгледа живот без лекара, апотеке, продавнице, поште. Да ли бисте били спремни да вам деца расту без вршњака и да их свакодневно возите километрима до најближе школе и назад? Е тако, уз мање изузетке, изгледа живот у српским селима. Зато људи из њих беже! Нема ту много филозофије.

А ја, упркос свему, волим ову земљу и нећу никада из ње отићи зато што врло добро знам како је бити дошљак и избеглица. Зато ме ваљда оволико и боли сазнање да неки људи у нашој Србији живе испод границе достојанства, а то никако нису заслужили. Вредни и издржљиви српски сељак заслужује оно што је у граду нормално и доступно. Заслужује да има продавницу, апотеку, школу, добар пут...

Заслужује да му децу у школу вози школски аутобус или бар комби. Заслужује лекарску помоћ и мобилне екипе које могу да стигну до најзабаченијих села, без много теорије и филозофирања. Заслужује да не буде непотребни трошак, промашена инвестиција и оно што се у народу сликовито назива "задња рупа на свирали".

Хајде да, за почетак, урадимо толико! О великим идејама, стратегијама и плановима ћемо касније...

број коментара 14 Пошаљи коментар
(среда, 21. јул 2021, 11:34) - anonymous [нерегистровани]

Kako se slobodan vikend na selu pretvori na "vikend iz pakla"

Država se, u glavnom, seti sela i seljaka pred Izbore, pri naplati Poreza i u Ratu.

(среда, 21. јул 2021, 11:18) - anonymous [нерегистровани]

ah...

Toga nema više nigdje, ili jako malo, što se tiče osjećaja, sve je to hladno, otuđeno, kao da od robota tražiš pomoć... Nije generalno, ali većinom... Nisi hitnoća, nisi u mom srezu, nije ti ništa... Prevedeno - crkni, boli me k....

Nekad je doktor sa lijepom i utješnom riječi liječio pola bolesti...

(среда, 21. јул 2021, 09:48) - anonymous [нерегистровани]

Лепо запажање

Потпуно се слажем.

Хтео бих само да додам: по још комунистичкој директиви ми сељаци морамо да се лечимо у нашем срезу, иако је можда нама други ближе и има бољи пут и брже би се стигло. У Немачку можеш да бираш и покрајину и лекара али ми смо светлосну годину далеко од њих.

(среда, 21. јул 2021, 09:09) - Cikaga [нерегистровани]

Zdravstveni sistem u Srbiji ?

Ziveo sam sa porodicom 20 god.u SAD I pre dve god.smo se vratili u Srbiju.
Bez obzira na najtezi oblik kapitalizma u svetu/gde vas poslodavac cedi kao limun/,bez sindikata koji brani radnika, suocavanjem sa rasistickim napadima na strance od strane belih desnicara /iako smo I mi belci/itd.osvrnucu se na zdravstveni sistem.
Kao prvo,iako se svima kao I kod nas od zarada uzima za zdravstvo ono je preskupo.
Kao drugo,bez obzira da li ste bogati ili siromasni ako se prijavite u bilo koju bolnicu, pa makar ona bila I najskuplja,po njihovim zakonima oni MORAJU da vas prime I pruze svu neophodnu medicinsku pomoc/ukljucujuci I operacihuman. su u krv skupe/.
Kao trece ,pocinju da stizu astronomski racuni.
Normalno, porodica koja zivi skromno to ne moze da plati.Oni navedenog pacijenta prijavljuju agenciji za naplatu potrazivanja ali posto on nije u stanju da plati oni mu otpisuju 50 posto duga a ostalo mu omogucavaju da placa u ratama nekoliko godina.
A ako je prevelika suma,moze proglasiti bankrot I onda drzava to izmiruje.
Poenta ovog komentara je da svaka bolnica I svaki doktor postujuci hipokratovu zakletvu moraju primiti svakog pacijenta bez obzira da li je drzavljanin Amerike ili je neki ilegalni emigrant.
Covek je covek pa ko god bio.
To se u Srbiji pod hitno mora promeniti jer kao prvo I osnovno, ne pruzanje zdravstvene pomoci obolelom nije humano.




(среда, 21. јул 2021, 09:05) - anonymous [нерегистровани]

Sve opisano je tačno...

..i svaka čast na tome. Samo jedno bih ipak rekla u odbranu hitne pomoći: ne znam broj ekipa u Beogradu po broju stanovnika ili po kvadraturi, ali u unutrašnjosti imate možda petora kola hitne, a treba da opskrbite radius od pedeset kilometara. Zato i vrše tu neku selekciju. Jer za vreme, dok oni jure na mesto, gde je nekom opao pritisak, na drugom će neko umreti od infarkta...

(среда, 21. јул 2021, 08:38) - Iznogud [нерегистровани]

Nadam se...

Nadam se da će neko od nadležnih pročitati ovo i primereno kazniti ove nadobudne medicinske radnike. Što se mene tiče...neka ostanu bez posla odmah...

(среда, 21. јул 2021, 07:07) - petarnagy59@gmail.com [нерегистровани]

Kazniti

Dok se ne kazne krivci koji to i tako čine nema kraja.
Doživeo sam i dobro i zlo.
Čast onima koji pošteno rade !

(среда, 21. јул 2021, 00:09) - Nina [нерегистровани]

Zdravstvo i "nismo nadlezni"

Nema brutalnijeg i nehumanijeg odgovora lekara pored ugrozenog pacijenta od "nismo nadlezni" i imate li uput.Zabranila bih tu recenicu s razlogom,pacijentu se mora pomoci jer on svoju bolest ne moze strpati u geografske okvire
Naravno da je nas zdravstveni ,ekonomski a i politicki sistem kriv za ovako bahato ponasanje jer doktor ima ,na zalost, podrsku u njemu .Medicinska pomoc uprkos tome ne
bi smela biti uskracena od strane doktora i ovaj slucaj je za svaku osudu.Gospodo politicari treba vam usloviti svaki glas.

(уторак, 20. јул 2021, 22:30) - Darko [нерегистровани]

Zdravstveno sistem

Nažalost, običan čovjek ne razmišlja i nije svjestan sa kakvim zdravstvenih sistemom ima posla, dok sam (ili neko njegov) ne oboli!
Tu i tamo čuje priče i loša iskustva drugih, ali se malo ko zanima time dok isto ne doživi. Lično sam razmišljao i rado bih pristao da mi se od bruto plate za zdravstveno ne odbija ništa. Te pare bih sam čuvao, pa kad mi zatreba lekarska usluga otišao i platio uslugu tamo gdje me prije svega poštuju i cijene kao pacijenta/mušteriju.

(уторак, 20. јул 2021, 22:23) - Baka [нерегистровани]

Ovo je Srbija na

Bog Vas živeo i dao Vam sve što poželite u životu Vama i Vašoj porodici zbog ovog što ste napisali nek se vidi kakvih ljudi ima u zdravstvu a i kako živi naš seljak.Za.pojedince treba kazna oduzimanja dozvole za rad.