Читај ми!

Валентин Инцко изменама закона забранио негирање геноцида у БиХ

Високи представник за БиХ Валентин Инцко, коме мандат истиче 1. августа, донео је одлуку да искористи тзв. бонска овлашћења и наметне допуне Kривичног закона Босне и Херцеговине којима се забрањује и кажњава негирање геноцида.

Kако је саопштено из Kанцеларије високог представника, Закон који следи и који чини саставни део ове одлуке ступа на снагу одмах, на привременој основи, све док га Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине не усвоји у истом облику, без измена и допуна и без додатних услова.

Текст измена Kривичног закона, које је наметнуо Инцко, у два додата члана гласи:

"Kо јавно подстрекне на насиље или мржњу усмерену против групе особа или члана групе одређене с обзиром на расу, боју коже, вероисповест, порекло или националну или етничку припадност, ако такво понашање не представља кривично дело из става (1) овог члана, биће кажњен казном затвора од три месеца до три године."

Изменом у члану (3), Инцко је истакао да:

"Kо јавно одобри, порекне, грубо умањи или покуша да оправда злочин геноцида, злочин против човечности или ратни злочин утврђен пуномоћном пресудом у складу с Повељом Међународног војног суда придруженом Лондонском споразуму од 8. августа 1945. или Међународног казненог суда за бившу Југославију или Међународног кривичног суда или суда у Босни и Херцеговини, а усмерено је против групе особа или члана групе одређене с обзиром на расу, боју коже, вероисповест, порекло или националну или етничку припадност, и то на начин који би могао да подстакне на насиље или мржњу усмерену против такве скупине особа или члана такве скупине, биће кажњен казном затвора од шест месеци до пет година."

Измена закона подразумева и да ко кривично дело из чланова од (1) до (3) овог члана изврши тако да јавности учини доступним или јој дистрибуира летке, слике или друге материјале, биће кажњен затвором од најмање једне године.

А ако је кривично дело из става (1) до (3) овог члана почињено на начин којим се може пореметити јавни ред и мир или је претеће, злостављајуће или увредљиво, починилац ће бити кажњен затвором од најмање три године.

Казну од најмање три године затвора добиће свако ко додели признање, награду, споменицу, било какав подсетник или било какву привилегију или слично особи осуђеној правоснажно за геноцид, злочин против човечности или ратни злочин, или именује јавни објекат као што су улица, трг, парк, мост, институција, установа, општина или град, насеље и насељено место...

У образложењу одлуке, Инцко наводи да свесни чињенице да помирења не може бити без признања злочина и одговорности, као и да говор мржње, величање ратних злочинаца и ревизионизам или отворено негирање геноцида, злочина против човечности и ратних злочина утврђених правоснажном судским одлукама угрожавају владавину права и представљају директну препреку миру, помирењу и изградњи поверења и на крају угрожавају изгледе за сигурну, мирну будућност Босне и Херцеговине.

Наводи и да је дубоко забринут због тога што истакнути појединци и јавне власти у Босни и Херцеговини и даље поричу да су акти геноцида, злочини против човечности и ратни злочини били почињени током оружаног сукоба, чиме појединци и органи власти јавно доводе у питање легитимитет пресуда које су донели Међународни кривични суд за бившу Југославију и Суд Босне и Херцеговине и да појединци и органи власти славе или величају осуђене ратне злочинце.

Kонстатује да су све законодавне иницијативе покренуте пред Парламентарном скупштином Босне и Херцеговине за решавање овог питања блокиране.

"Из претходно утврђених разлога, високи представник овим доноси одлуку о Закону о допуни Kривичног закона Босне и Херцеговине", навео је Инцко.

Реакције на Инцкову одлуку

Поводом ове Инцкове одлуке огласио се српски члан Председништва БиХ Милорад Додик, који је рекао да Република Српска одбацује одлуку Инцка и да је "типичан србомрзац".

С друге стране, за председавајућег Председништва Босне и Херцеговине Жељка Комшића Инцкова одлука је утемељена на низу пресуда Хашког суда које су, наводи, утврдиле да је у Сребреници био геноцид. Реагује и лидер СДА.

"Ово је сатисфакција за породице жртава и добро за сваког грађанина БиХ и за ауторитет наследника Инцка, не слаби његов ауторитет него га јача, показује одлучност", сматра Бакир Изетбеговић.

Премијерка Ана Брнабић оценила је као лошу вест одлуку одлазећег високог представника да наметне забрану негирања геноцида и оценила да ће то још више удаљити Сарајево и Федерацију од РС и ставова Српске. 

Огласила се и Европска унија, наводећи да је примила к знању доношење закона у БиХ против порицања геноцида, уз констатцију да "ревизионизам и порицање геноцида противрече најосновнијим европским вредностима".

Реагује и Музеј жртава геноцида, међународно референтна установа која се бави истраживањем геноцида почињеног над припадницима српског народа и Холокауста, као и неговањем културе сећања на њихове жртве, наводећи да је Инцко на самом крају мандата дао снажан подстрек ревизији недавне трагичне историје.