Читај ми!

Скопље: Брисање "бугарских фашиста" отвара рампу ка ЕУ

Македонски премијер Зоран Заев најавио је брисање епитета "бугарски" из историјских уџбеника и споменичких натписа испред формулације "фашистички окупатор", надајући се да ће на тај начин успети да одобровољи власти у Софији и са мртве тачке покрене почетак преговора Скопља са Европском унијом.

"Када погледате земље западне Европе, фашистички окупатори немају етнички предзнак, или националну боју. Зато ће на споменицима остати – фашистички окупатор, али је циљ да се избрише бугарски", рекао је македонски премијер.

Заев је навео да се његова иницијатива односи на споменике и уџбенике, наводећи да ниједна нација не сме да буде оптужена за фашизам.

"Са споменика и из уџбеника ће бити избрисано бугарски, али ће остати фашистички окупатор", рекао је Заев.

Најава македонског премијера уследила је после серије дипломатских несугласица Скопља и Софије око начина на који је дефинисана улога бугарске војске у Другом светском рату, при чему су бугарске власти у неколико наврата оштро упозоравале Македонце да се окану описивања Бугара као "фашистичких окупатора".

Власти у Скопљу су, до сада, одбијале да редефинишу улогу Бугарске у том рату, на шта је Софија одговорила блокадом почетка преговора Северне Македоније са Европском унијом, као и низом других препрека.

Реакције из Скопља

Најава македонског премијера изазвала је лавину негативних реакција у Скопљу, па је Митко Панов са Института за националну историју рекао да "историја не може да постане жељотека неписмених политичара".

На страну Зорана Заева стао је, за сада, једино некадашњи македонски премијер Љубчо Георгијевски, који је противнике промене уџбеника и споменика назвао "противницима цивилизацијских тековина и зближавања са Бугарском".

"Да ли је Македонија, пре доласка бугарских фашистичких окупатора, била слободна и демократска земља?", упитао је Георгијевски, који је на почетку политичке каријере променио име из Љупча у Љубчо, како би звучало "бугарскије".

Против најаве промена устала је и некадашња посланица из редова СДСМ-а, професорка Ана Павловска Данева, која је оштро критиковала овај потез лидера владајуће партије у Северној Македоније.

"Шта је следеће? Да су нас партизани окупирали, а Бугари ослободили?", написала је Павловска Данева.

Брисање епитета "фашистички" из уџбеника и са споменика у Северној Македонији један је од три кључна захтева које је бугарски председник Румен Радев испоставио Заеву, како би Софија прекинула блокаду почетка преговора Северне Македоније и ЕУ.

Из Бугарске, до сада, није било званичних реакција на најаве из Скопља, али је локални дневник Лупа прогласио дипломатску победу насловивши чланак о новим потезима Скопља: Победа! За Македонију нисмо више "окупатори".

Шта жели Софија?

Бугарска и Македонија су 2017. године потписале Уговор о пријатељству, добросуседским односима и сарадњи, који Скопље сматра јединим предусловом за почетак преговора са ЕУ.

Власти у Софији пак сматрају да је пре почетка преговора потребно решити питања која се односе на македонски национални идентитет, односно питање језика и идентитета националних хероја, међу којима је Гоце Делчев.

Бугарска је једина земља која блокира почетак преговора Скопља са Европском унијом.

Софија инсистира да се македонски језик, надаље, зове званични језик Републике Северне Македоније или у одређеним случајевима на фусноти уз објашњење: "Према Уставу Републике Северне Македоније".

Бугарска наводи и да је "македонски језик настао 1944. године", те да може да се рачуна једино као "писана регионална форма бугарског језика".