Из школе и са факултета по прву плату, како на то гледају привредници

Програм "Моја прва плата", који ће реализовати Влада са Привредном комором и Националном службом за запошљавање, стартује следеће недеље. Десет хиљада младих који су тек завршили средњу школу и факултет биће распоређени на први посао до краја октобра.

Држава ће привредницима давати 20.000 динара за запосленог са средњом школом, односно 24.000 за оне са факултетом, а остатак плате ће давати послодавци. За те намене издвојено је две милијарде динара.

У Банату више од три деценије фабрика за производњу пољопривредних машина, као и делова за њих, послује на тржишту. Последице у пословању, настале током пандемије ковида 19, збрајаће, кажу, тек у наредном периоду. Зато је за њих свака помоћ државе добродошла. 

Привредник Бошко Милинковић каже да се сваком мером којом се субвенционише један део трошкова – помаже привреди.

"Нама је сваки динар добро дошао да можемо да одржимо ниво производње јер имамо и уговорене обавезе према иностранству и уговорене обавезе према пољопривредницима", рекао је Милинковић.

И у Мачванском округу привредници на нову меру гледају благонаклоно. Шабачки произвођач металних чепова, амбалаже, фискалних и џи-пи-ес уређаја прави рачуницу.

"За нас је то врло значајно, ми ћемо запослити 12 особа што средње стручне спреме што инжењера. То је програм који траје девет месеци, ми ћемо за тих девет месеци да обучимо те људе и вероватно већину њих оставити у радном односу", истакао је привредник Радослав Веселиновић.

То је и циљ, кажу, у ПКС-у да свршени студенти и средњошколци започну радну биографију. Иако званични подаци говоре да је укупна незапосленост смањена, код младих је и те како висока.

Председник ПКС-а Марко Чадеж каже да је изнад 20 одсто код млађих од тридесет година.

"То значи да млади људи тешко проналазе тај први посао, зато што послодавци углавном траже да запосле неког ко већ има радно искуство. Много је скупо да неког узме да га школује", каже Чадеж.

"Не можете унапред знати какве ће ефекте неки пројекат или програм имати, држава не може у крајњој инстанци да утиче на то како ће сам привредник искористити та средства и то је оно што је можда и најопасније имајућу у виду нека ранија искуства да држава обезбеди новац, направи критеријуме, а да ми пронађемо начин да не искористимо та средства како треба", каже економиста Никола Макојевић.

Како би се економски за државу такви програми и исплатили, важно је, подсећају економисти, које ћете индустрије подржати. Тако ће се ангажовати домаћи ресурси, а држава створити реалну основу за новозапослену радну снагу.

"Шта ако је то индустрија за производњу лекова или медицинске опреме? Они су за време кризе имали повећану тражњу, шта ће бити када криза прође, да ли су ресурси који су тада ангажовани унутар земље или ресурси које увозимо", рекао је Макојевић.

Према његовим речима, само права грана ангажује домаће ресурсе, било природне или људске, и на дуги рок ствара могућност да се тај новац кроз порезе врати држави, и да се такав пројекат опет направи у будућности.

Када би рекли који сектори, држава би ушла у регулисање понуде и потражње, ићи ће у оне секторе где постоји потреба – било то у индустирији услуга, производње, прерађивачкој индустрији.

Привредници ће од половине августа моћи да се пријаве за субвенције за запошљавање, практикатни у септембру, а уговоре ће, према плану, потписати до половине октобра.