Електронска трговина постала је кисеоник српске привреде током пандемије

Електронска трговина у Србији има потенцијал, будућност и у време пандемије показало се колико је овај сегмент неизоставан део пословања. Мала и средња предузећа повећавају за 30 одсто свој биланс успеха уколико имају е- продавнице, закључују учесници онлајн панела о трендовима електронске трговине у Србији.

У е-комерц пословању квалитет услуге је све бољи, а купци јачају поверење у овај начин куповине - само је део закључака са онлајн панела „Трендови електронске трговине у Србији - е-комерц као кључ успеха у новим временима" у организацији Српске асоцијације менаџера.

Разговор је водила Јелена Булатовић, извршна директорка САМ-а, а можете га погледати на овом линку.

„Електронска трговина у Србији иако показује значајан раст и потенцијал, још увек има пуно простора за развој и неопходно је подстицање позитивних трендова у овој области", изјавила је државна секретарка у Министарству трговине, туризма и телекомуникација, Татјана Матић, у уводном обраћању на онлајн конференцији.

Матић је навела да је у претходне три године вредност реализованих трансакција у е-комерцу порасла за 300 одсто, док је током увођења ванредног стања услед пандемије већина трговаца забележила раст е-трговине од 50 до чак 300 одсто, а након укидања ванредног стања задржала пораст од око 100 одсто у односу на исти период претходне године.

„Пратећи трендове верујем да ће се раст е-трговине наставити како захваљујући већ редовним е-купцима, тако и појављивањем нових купаца који се сада упознају са сигурношћу и квалитетом онлајн трговине, али и трговцима који све више отварају онлајн канале продаје", истакла је Матић.

Према истраживању УСАИД-овог Пројекта сарадње за економски развој, јасно је потврђено да је стопа раста компанија које имају веб шоп и е-комерц као опцију знатно већа од просечног раста компанија у Србији, одмах иза раста компанија које су и извозници и имају опцију онлајн куповине.

„Огромна већина сматра да је е-комерц битан и да ће расти и глобално и у Србији. Пут ка дигиталној економији био је добар, нужан и неизбежан и пре пандемије. Правила социјалног дистанцирања само су га учинили хитнијим. Оно што је било раније на дугорочном плану и што компаније нису препознавале да треба да се уради данас и јуче, сада је дошло као
кључ неког пословања. Више од трећине испитаних привредника између марта и јуна сматрају да је окретање дигиталним солуцијама, нарочито е-комерц решењима, за опоравак, преживљавање и боље подношење последица пандемије изузетно битно. Иако постоји проблем недостатка информација и на страни привреде и на страни потрошача, оно што је донело ветар у леђа идеји да е-комерц јесте кључ за раст привреде у Србији је и чињеница да је привреда имала добра искуства, а 85 одсто купаца је било презадовољно и нису имали проблема", каже Драгана Станојевић, директорка, УСАИД-овог Пројекта сарадње за економски развој.

Постојале су велике предрасуде и неповерење грађана у е-трговину и у складу с тим Министарство трговине, туризма и телекомуникација је у сарадњи са УСАИД програмо за економски развој издао водиче за е-трговину, који отклањају сумње у онлајн трговину. Једна од главних порука Водича је да постоји разлика кад се купује онлајн код регистрованих
продавница, оних које нуде опцију онлајн плаћање у односу на то кад се купује без претходног истраживања и код непознатих продаваца.

„Неоспорно је да је прелазак на дигитално пословање убрзан и неопходан. Како би се задовољиле потребе постојећих, али и читаве нове генерације дигитално напредних потрошача, а уз избегавање ризика да новчани токови заврше у сивој зони, потребна је већа сарадња јавног и приватног сектора на едукацији, као и осмишљавање подстицаја који ће додатно погурати безготовинско пословање. Важно је паралелно се фокусирати на све учеснике у платном систему јер је ланац увек јак онолико колико и његова најслабија карика и зато ми у компанији Мастерцард радимо на томе да сигурна плаћања буду интегрисано доступна корисницима онда и тамо где су им заиста потребна у циљу стварања једног глатког
корисничког искуства", закључио је Никола Механџић, директор пословног развоја за тржишта Западног Балкана у компанији Мастерцард.

Последњих месеци је е-комерц постао кисеоник привреде.

„Имали смо трговце који су били спремни на оно што нас је сачекало, али имамо и пуно оних који нису веровали. Оно што се десило је раст, а што је много важније јесте да су купци пробали да купују онлајн, преживели су и остали ту са нама. Морамо да заједно радимо на том еко систерму на продаји, али и задовољству купаца. Е-комерц можемо поредити са
рудником, морате да уђете у дубину, радите на процесима, дигиталној трансформацији, тимовима, партнерима у смислу дигиталних платформи, као и у сегменту плаћања и логистике. Апел за све оне који су евентуално пропустили претходни талас, да уђу у овај сегмент, имамо раст од 100 одсто, купци остају. Е-комерц нам се увелико дешава и на нама свима је да се проценти још повећају", каже Зорана Милидраг, председница, екомерц Асоцијација Србије Микроелектроника извози око 99,8 одсто својих производа, продаје у 140 држава, а Небојша Матић, генерални директор ове компаније сматра да је комплетан процес е-цоммерца транспарентан и није проблематичан.

„Били смо међу првима који су 2000. године имали овакав шоп. Око 50 одсто производа продајемо преко онлајн продавнице и 50 одсто преко дистрибутера. Били бисмо у страховито лошој ситуацији да не постоји онлајн продаја, она је интегрисана у наш пословни модел. Захваљујући онлајн начину пословања, ми смо, у лошој пандемијској ситуацији без
проблема радили, и производили и продавали. Када је о сигурности реч, наша пракса показује да смо за свих 15 година имали само пет превара. онлајн пословање не треба да буде тема. Савет малим компанијама да не крећу одмах у компликоване процесе и решења, већ да постепено граде своје присуство на интернету".

Српска асоцијација менаџера најављује нове онлајн догађаје и пружање информације, сазнања и подршке пословној заједници, са посебним фокусом, поред очувања бизниса и пословања, на припреми компанија да што спремније дочекају период опоравка након кризе.