Какав нас остатак лета чека – хоће ли бити екстремних врућина

Честе промене времена не само за неколико дана, већ и током једног дана, тешко нам падају посебно уз актуелну епидемију. Очекивали смо стабилније лето када су временске прилике у питању. Многи су почетком године наговештавали врело лето у нашем региону, али Недељко Тодоровић из Републичког хидрометеоролошког завода каже да су прогнозе на сезонском нивоу доста незахвалне и да ће остатак лета бити топао, али без екстремно високих температура.

Недељко Тодоровић је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, рекао да су прогнозе на сезонском нивоу доста незахвалне, као и прогнозирање да ли ће неко годишње доба бити много изнад или испод просека.

Указао је да је ове године јул био изузетно кишовит, а досадашњи јул је око просечних вредности, зависи како које место јер су падавине неуједначено расподељене.

"Мај, јун и јул су најкишовитији месеци у нашем поднебљу, највише кише падне али у виду пљускова, значи не пада сваки дан, али када падне, падне велика количина. То су пљускови који у једном даху, у року пола сата или сат, донесу преко 50, 60, 70 литара по квадратном метру", навео је Тодоровић и додао да поређена ради просечна вредност у јуну је 90 литара кише, а јулу 70 литара кише по квадратном метру.

Практично у два, евентуално три пљуска може да се испуни та месечна просечна вредност, а осталим данима нема кише, додао је Тодоровић.

Указао је да су управо мали водотоци, потоци и реке, осетљиви на те пљусковите падавине и да се сваке године догађају бујичне поплаве, што смо имали и ове године.

Прогноза падавина најзахтевнија 

Указао је да је прогноза падавина најзахтевнија, као и да је у зимском делу године, од новембра до априла, много лакше прогнозирати падавине, јер тада облаци покривају цело подручје Србије и онда пада дуготрајна киша у свим местима по пола дана или дан.

"Међутим, када дође лето, онда је проблем са том прогнозом у смислу одређивања локације, али ми препознајемо – знамо и искуствено, а и модели које ми корстимо у прогнозирању у три-четири дана унапред нам дају ситуацију у којој ми препознајемо да ће бити локално јаких пљускова", рекао је Тодоровић.

Истакао је да могу дан-два унапред поједини региони земље да се издвоје као потенцијално угроженији, али тек када се направе ти облаци и радарски се детектују онда се зна тачна локација тог облака и процењује његова путања у наредних сат, два или три и даје нека врста упозорења.

Коронавирус и клима – има ли тајне везе 

На питање да ли је коронавирус проузрокован климатским променама, као што кажу поједине теорије, Тодоровић каже да се не би с тим сложио.

"Када се погледа уназад стотинак и више године када су биле те неке епидемије, пандемије, види се да у већини случајева, не свим, то се дешава у минимуму сунчеве активности, тј. када има врло мало УВ зрачења", рекао је Тодоровић.

То је, како каже, директна последица недостака енергије Сунца која у том спектру Сунчеве активности дезинфикује простор на Земљаској кугли, укључујући пре свега вирусе.

"С друге стране, недостатак УВ зрачења доводи до тога да се не изграђује довољно у организму Де-витамин и онда опада имунитет", наглсио је Тодоровић.

"Зими, када је облачно и када има мало УВ зрачења, велика је шанса да буде и оних сезонских грипова и ових пандемија", додао је Тодоровић.