Читај ми!

Међународном конференцијом обележена 60. годишњица доделе Нобелове награде Иви Андрићу

Међународна конференција "Београдски контрапункт", посвећена 60. годишњици доделе Нобелове награде за књижевност Иви Андрићу, одржана је онлајн уз учешће неколико стручњака за Андрићево дело. Поздравну реч је упутила министарка културе Србије Маја Гојковић.

Маја Гојковић је на почетку конференције "Андрић: наслеђе, куда даље?", уживо емитоване на Фјесбуку и Јутјуб каналу организатора Завода за проучавање културног развитка истакла да је општи утисаке да би Иво Андрић, чак и да није добио награду, свакако заузео место међу највећим европским и светским писцима.

"Ретко ко је на тако леп и сензибилан начин описао менталитет људи ових простора", нагласила је Гојковићева.

Књижевник, академик и председник Управног одбора Андрићеве задужбине Миро Вуксановић рекао је да је Андрић "једини писац српског језика који је присутан у светској књижевности седамдесетак година", и да то није последица само награде, пошто се велики број добитника Нобела касније помиње само у својим националним књижевностима, док "са Андрићем то није случај".

Професор јужнословенских књижевности на Универзитетском колеџу Лондон Зоран Милутиновић, подсетио је да је "Андрић јако радио да се наша књижевност више види у свету", и да је у интервјуима "препоручивао колеге страним издавачима и допринео да се неке књиге појаве на светским језицима".

"Андрић је преживео други талас рецепције. Први је за живота, други почиње 30 године после смрти. Потпуно је извесно, не само по броју издања његових књига у свету, него како се његова књижевност валоризује, да Андрић остаје жив писац", рекао је Милутиновић.

Према његовим речима, обично "писци помажу да средина постане видљивија, али не и да буде разумљивија", а управо је ово друго "она Андрићева страна којом комуницира са читаоцима, рецимо у Тексасу".

Северномакедонска књижевница Елизабета Шелева је истакла да се након Нобелове награде Андрић примарно схвата као писац турбулентног простора где се укрштају културе и религије, али да не треба занемарити други део његове књижевности "далеко више усмерен метафизици егзистенцијалности, а не само неке балканске егзотике".

"Грешка је сужавати Андрића на приказивање Балкана, као великом метафизичком мосту културе. Данас би се могли бавити више његовим универзалним значењима", рекла је Шелева.

Песник и есејиста из Хрватске Ђорђе Матић подсетио је да је Андрић у говору приликом уручења Нобелове награде истакао да је његова "домовина заиста мала земља међу световима", али да се у том тренутку 1961. године "Југославија чини много већа него што јесте".

Према његовим речима, поготово на Западу се "Андрићева литература чита као место где би се могло објаснити какве су то земље".

Специјални гост конференције, оријенталиста и дипломата Дарко Танасковић, навео је да је Андрић био Младобосанац, заговорник ослобођења и уједињења југословенских народа, и као такав "неспособан за ускогрудни национализам или било какав центризам", као и да се као дипломата бавио политиком, али да је био "апсолутно изнад и далеко" од идеологије дефинисане као стање сужене свести.

"Андрићев раскошни свет мисли и речи се углавно подвргава идеолошкој критици, на коју је он суштински имун", истакао је Танасковић.

"Београдски контрапункт" од 2017. године окупља уметнике и мислиоце из различитих делова света, а конференцију реализује Завод за проучавање културног развитка у сарадњу са њеним покретачем Министарством културе.

"Пети 'Београдски контрапункт' отвара серију догађаја којима се обележава 60. годишњица Нобелове награде Андрићу.