Класика у виногорју

Уз присуство еминентних уметника и студената музике из земље и света и покровитељством српског Министарства за културу, у Александровцу Жупском, у току је први Међународни фестивал класичне музике "Дрим".

Током прва три дана фестивала, концерте су у Музеју винарства и виноградарства одржали чембалиста Егон Михајловић, затим су наступиле пијанисткиње Јасна Туцовић и Мери Бијић-Радојчић које су изводиле музику за четири руке, а концерт на чијем су програму биле песме италијанског барока, приредиле су сопран Марија Јонаш уз пратњу Егона Михајловића.

У понедењак је на програму виолински реситал Весне Станковић уз клавирску пратњу Јасне Туцовић.Станковићева је у свету призната и позната виолинисткиња која концертира по Европи и САД где је завршила специјалистичке студије на угледној школи Џулијар.

У уторак 5. августа на програму "Дрима" свираће виолончелиста Тобиас Стосиек, док ће 6. и 7. августа концертирати студенти музичких академија који су током фестивала, од 1. до 8. августа, у току дана, посећивали мастер-цлаш радионице. Међу полазницима радионица поред студената из Србије, било је и странаца, чак и из нама далеког Јапана.

На затварању фестивала 8. августа наступиће Катарина Јовановић (сопран) а пратиће је на клавиру Јасна Туцовић. На репертоару су класичне песме шпанских композитора.

Овај фестивал, који се одржава у једином Музеју винарства и виноградарства у Србији, покренула је група грађана окупљена око "ЦосАрта" а уметнички директор је проф. Егон Михајловћ.

Ово је диван пример деметрополизације културе и по месту одржавања манифестације, али и по томе да је иницијатива кренула из "базе".

број коментара 1 Пошаљи коментар
(понедељак, 04. авг 2008, 23:55) - Bojan [нерегистровани]

Klasika u srpskoj provinciji

Tačno. Divan primer demetropolizacije umetnikčke - klasične muzike u Srbiji i njenog širenja izvan Beograda (i Novog sada). Kao što se može i neposredno videti, festival u Aleksandrovcu je u znaku kamerne muzike, kompozicija tipa ''popularne zabavne klasike''. Za prvi takav festival u srpskom vinogorju, to je razumljivo i čak preporučljivo, međutim, ne sme se na tome i ostati. Mora se ići dalje i napraviti još krupniji korak. A taj korak se sastoji u izvođenju većih, složenijih muzičkih dela, pa i održavanju simfonijskih koncerata i operskih predstava na ovakvim festivalima. Sa umetnicima svetskog glasa. Tako će se dati još značajniji podstrek razvoju muzičke klasike u srpskoj provinciji i daljoj njenoj ''demetropolizaciji''. Primera radi: šta je bio Bajrojt u svetu (osim što je u njegovoj blizini zamak ''Nojšvanštajn''), pre nego što ga je otkrio Rihard Vagner? Ili Bamberg pre nego što su se u njega doselili nemački muzičari proterani iz Češke po završetku drugog svetskog rata? Ponavljam: kako su radili i rade nemci, tako treba da radimo i mi u Srbiji.