Bitka za Tripoli – prekretnica za Libiju

General Kalifa Haftar napreduje ka prestonici Libije, sa potencijalno dalekosežnim posledicama. Epilog će pokazati da li ta država ostaje na putu koji vodi ka demokratiji, ili će nastupiti vojna vladavina.

Libija je na ivici izbijanja sveopšteg građanskog rata, koji preti da ugrozi višegodišnje diplomatske napore da se pomire suprotstavljene naoružane političke frakcije.

Zbog napada koje predvodi Haftar, Ujedinjene nacije i diplomate pozivaju na primirje, ali uzalud.

Haftarove snage su stigle na oko 20 kilometara od prestonice Tripolija, a Svetska zdravstvena organizacija saopštava da je u borbama poginulo 47 ljudi, a da je 181 osoba ranjena.

Britanski Gardijan podseća da je pre tri meseca, general Haftar, 75-godišnji lider Libijske nacionalne armije, započeo seriju vojnih ofanziva iz svog uporišta na istoku zemlje.

Zauzeo je i nekoliko ključnih polja nafte na jugu Libije, što je predstavljalo uvod u napad na njegovog glavnog suparnika, vladu u Tripoliju, na zapadu zemlje, koju podržavaju UN.

Epilog ovih napada će pokazati da li Libija ostaje na putu koji predvode Ujedinjene nacije ka formiranju demokratije koja će ujediniti podeljene institucije, ili će na čelo nje doći vid vojne vladavine, poput one u Egiptu, navosi se u tekstu Gardijana.

Ko je Kalifa Haftar

Haftar je, kao general lojalan Muameru Gadafiju, učestvovao u državnom udaru kojim je Gadafi 1969. godine i došao na vlast.

Međutim, 1987. godine dobri odnosi sa Gadafijem su zahladneli i Haftar je proveo 20 godina u egzilu u SAD.

U Libiju se vratio kako bi pomogao u svrgavanju Gadafija 2011. godine.

On stavlja bezbednost ispred demokratije, a njegova vojska se sumnjiči da je koristila brutalne metode u Derni i Bengaziju, kao i da štiti ofircire koji se traže zbog ratnih zločina.

Kako su se stvari pogoršale?

Demokratija nije u tradiciji Libije. Ona se transformisala iz italijanske kolonije u slabašnu monarhiju pod kraljem Idrisom. Nakon toga usledile su 42 godine Gadafijeve diktature.

Međunarodna vojna intervencija, koju su predvodili Francuska i Ujedinjeno Kraljevstvo tokom arapskog proleća, dovela je do promene odnosa u zemlji. Gadafi je ubijen u oktobru 2011. godine, ali pokušaji NATO-a da formira demokratiju nisu uspeli.

Civili godinama ispaštaju zbog visoke inflacije, nestabilne valute, restrikcija struje, dugih redova.

Ankete pokazuju da obični Libijci, a naročito mladi, očajnički traže da se okončaju borbe.

Krijumčarenje ljudi je u porastu, a iako je opao broj onih koji pokušavaju da se domognu Italije, hiljade migranata su zarobljene u kampovima u kojima su žrtve mučenja i seksualnog nasilja.

broj komentara 4 pošalji komentar
(utorak, 09. apr 2019, 15:08) - anonymous [neregistrovani]

Visegodisnji napori, nije nego....

..Kakvi visegodisnji napori Zapada za pomirenje kada sve cine da odrze rat u Libiji?

(utorak, 09. apr 2019, 15:06) - anonymous [neregistrovani]

put....

..koji put ka demokratiji kada se zahvaljujucu Zapadu drzava Libija raspada? To jedino odgovara tom istom Zapadu. Ako uspe da oslobodi Libiju od uticaja Zapada general Kalifa je usao u istoriju na najbolji nacin.

(utorak, 09. apr 2019, 14:52) - anonymous [neregistrovani]

Prijevod

Citajuci clanak imam utisak da je prijevod izvjestaja nekih zapadnjackih agencija jer svrgavanje Gadafija nije sprovedeno da demokratizira Libiju vec zbog kvalitetne libijske nafte i milijardi dolara koji su se nalazile u bakama zapada - zanimljivo da se o tim milijardama nije objavilo niti jedno slovo.

(utorak, 09. apr 2019, 14:03) - anonymous [neregistrovani]

Demokratija

nije u tradiciji Libije ali su oni koji su rusili Gadafija bili ubedjeni da libijci bas to trebaju. sta imamo sad? demokratski haos i more izbeglica- eto vam vase demokratije.