Čitaj mi!

Donja Gradina, obeležen Dan sećanja na žrtve zločina u Jasenovcu i NDH

Polaganjem venaca i cveća i svetom liturgijom u Crkvi Svetih apostola Petra i Pavla obeležen je Dan sećanja na žrtve ustaškog zločina u koncentracionom logoru Jasenovac i njegovom najvećem stratištu Donjoj Gradini.

Završeno obeležavanje Dana sećanja na žrtve ustaškog zločina

Dodikovim obraćanjem završeno je ovogodišnje obeležavanje Dana sećanja na žrtve ustaškog zločina.
Obraćanja Aleksandra Vučića, Željke Cvijanović i Milorada Dodika

Dodik: Strašna je ovde tišina

Srpski član predsedništva BiH Milorad Dodik rekao je u Donjoj Gradini da je Jasenovac, "to strašno, tužno, mesto zločina koje je počinila NDH mesto i njegovor odrastanja, pamćenja i sećanja".

Mnogo sam spoznao od svojih rođaka, komšija koji su ovde stradali, od njihovih potomaka, mada je malo ljudi preživelo.

Pročitao je, napominje, da je Hitler rekao Paveliću da mora da bude netolerantan prema Srbiji i da ih "očisti" u narednih 50 godina.

"Tih 50 godina se dogodili krajem devedesetih godina prošlog veka. Naši partneri iz međunarodne zajednice ne mogu da razumeju naše probleme u BiH", kaže Dodik.

Ono što je strašno na tom mestu je, ističe Dodik, tišina.

"Volim svoj narod, Republiku Srpsku i Srbiju. Ne mrzim nikoga i želim da živimo u miru. A naš sinonim za mir je Republika Srpska. Srbija i RS su garancija mira na Balkanu", kazao je Dodik.

Cvijanović: Negovanje istorijskog pamćenja važno i za izgradnju budućnosti

Predsednica Republike Srpske Željka Cvijanović ističe da se i ove godine Dan sećanja na žrtve ustaškog zločina obeležava sa rukovodstvom Reupblike Srbije da bi se sačuvalo sećanje na žrtve ubijene na najstrašniji način.

"Nad brutalnošću zločina u sprovođenju politike istrebljenja zgražavali su se i po zlu poznati nacisti, a zahvaljujući preživelima u proboju Jasenovca istina o jasenovačkim logorima smrti dobila je priliku da ugleda svjetlost dana koju moramo da sačuvamo od svakog oblika istorijskog revizionizma", naglasila je Cvijanovićeva.

Prema njenim rečima, negovanje istorijskog pamćenja važno je kako i za same žrtve tako i za budućnost koju možemo izgraditi samo ako budemo učili iz sopstvenih grešaka.

"Nikada se ne sme dozviliti da zaborav prekrije naša stradanja, što je kao teška lekcija na naplatu došlo dvedestih godina prošlog veka", navela je Cvijanovićeva.

Istakla je da je ispit položen 9. januara 1992. godine kada je stvorena Republika Srpska. "Cijena stvaranja RS je ogromna ali je mnogo manja od one koju smo platili u Jasenovcu i širom NDH kada nismo imali svoje institucije", dodala je Cvijanovićeva.

"Sada imamo dva osnovna zadatka – živjeti kao svoj na svome i čuvanje mira da bismo generacijama koje dolaze ostavili bezbjedno, stabilno i perspektivno okruženje u kojima mogu živjeti bez straha od novih sukoba", rekla je, između ostalog, Cvijanovićeva.

"Želimo da živimo u miru i slobodi, i sve što želimo sebi, želimo i svim drugim narodima koji žive u našem okruženju. Želimo da saradnja, poštovanje i međusobno razumijevanje zamjene svađe i sukobe, jer isuviše dobro znamo kolika je njihova cijena", navela je Cvijanovićeva.

Istakla je da joj je želja da i jedni drugima budemo dobre komšije i partneri, a ne neprijatelji i protivnici.

"Ipak, to ne zavisi samo od nas. Zagledani smo u budućnost, ali nemamo pravo da na tom putu zaboravimo prošlost. Na to nas obavezuje i ovaj najveći srpski grad pod zemljom nad kojim smo danas okupljeni u bolu i sjećanju, kao i svi mučenici koji u njemu vječno počivaju. Sve dok ih pamtimo i dok dolazimo, Jasenovac i Donja Gradina neće biti samo mjesta bola i tuge, već i pobjede života nad smrću. Neka je vječni pomen svim žrtvama", naglasila je predsednica Republike Srpske.

Vučić: Novi Jasenovci i "Oluje" neće se više dogoditi našem narodu

Predsednik Vučić izjavio je da nikada više ne smemo sebe od sveta da odstranimo.
 

"Jer to je zalog za budućnost dece, da nemamo više humke i nova stradanja. Novi Jasenovci i nove ‘Oluje‘ neće se više dogoditi našem narodu. Sećanje, jedinu prepreku ovim zločinima ne smemo više nikada da izgubimo", istako je Vučić.

"Razum jedini odgovor na ovoliku nesreću"

Predsednik Srbije rekao je da danas svi imamo obavezu da govorimo.

Ovakav zločin, navodi Vučić, može i sutra da se dogodi nekom drugom i "mi moramo da ga sprečimo na vreme, ovako govoreći, ne štedeći ni sebe govoreći i kada smo mi činili zločine, jer to mora da pravi razliku između nas i drugih".

"Svet u kome nečije ime od kolevke do groba ne sme da bude spomenuto, svet klanja, više ne sme nikada da postane moguć. Mi takav svet danas sprečavamo. Danas podsećajući na strahotu koja nas je snašla podsećamo i na zločin koji je u naše ime počinjen spremni da ga nikada ne zaboravimo, jer je razum jedini odgovor na ovoliku nesreću", ističe Vučić.

Vučić: Ovde smo da ukažemo poštovanje stradalima i da se zločin nikada ne ponovi

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je u obraćanju u Donjoj Gradini da je teško ne ostati nem nad ovim kostima nabijenim u plitku zemlju.

"Teško je ne osetiti nemoć nad ovim zločinom nad čitavim jednim narodom, zločinom istrebljenja konačnim koji je smišljen zbvog teorije tla i krvi, zbog uverenja da neko ima pravo na život, a neko drugi ne", navodi Vučić.

"Ovde kada dođem setim se reči Simona Vizentala koji je ubeđen da se istorija ponavlja, a sa njom i zločin. Upozoravao je da su informacija i priča o tom zločinu način da se ne ponovi.

Ovde smo da ukažemo poštovanje onima koji su stradali, ali i da se ne ponovi nikada više", kazao je predsednik Vučić.

Tako masovan zločin teško je danas shvatiti, kaže predsedni i dodaje da se dogodio u Jasenovcu, Jadovnu, Pagu, Prebilovcima, učionicama...

"Ubiti Srbina zvanično nije bio greh. Oni koji nisu imali pravo na ime i na veru i naciju. Čak je i ime srpska pravoslavna vera bio zabranjen. Takva dehumanizacija nije bila zabeležena ni u nacističkoj Nemačkoj. Ubijani su i Romi i Jevreji, a ponajviše Srbi. Ne postoji izraz koji zdravoj svesti može da približi razmere, boje, ukus, bol tog zločina", ističe Vučić.

Žrtvama se poklonili i predstavnici ambasada u BiH

Cveće su položili i predsednica Udruženja bivših logoraša iz Drugog svetskog rata iz Republike Srpske, poslanici Skupštine RS i Paralmentarne skupštine BiH, a za njima i predstavnici ambasada u BiH i ministri u Vladi RS.

Cvijanovićeva i Vučić položili vence na spomen-obeležje

Vence su položili predastavnici vlasti RS, predvođeni predsednicom Srpske Željkom Cvijanović, a odmah potom je to učinila i delegacija Srbije, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem.

Parastos na grobnom polju Topole u Donjoj Gradini

U Donjoj Gradini gde je bilo najveće stratište koncentracionog logora Jasenovac, održan je parastos na grobnom polju Topole.

"Kulturu sećanja ko nema, on ne može da ima ni snagu za budućnost"

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je izgradnju velikog memorijalnog kompleksa u Donjoj Gradini.

"Kulturu sećanja ko nema, on ne može da ima ni snagu za budućnost", poručio je Vučić, nakon sastanka u Kozarskoj Dubici koji je imao sa načelnicima opština Kozarska Dubica, Kostajnica, Nevesinje i Drvar.

Glavna tema sastanka bile su investicije Srbije i Srpske u ove četiri opštine, koje spadaju među nerazvijene, kao i pomoć u sanaciji štete od nedavnog zemljotresa u Dubici i Kostajnici.

Sastanku prisustvovali su i srpski član i predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik, predsednica Republike Srpske Željka Cvijanović, predsednik Vlade Republike Srpske Radovan Višković i predsjednik Skupštine Nedeljko Čubrilović.

"Naša namera nije da pokazujemo da simbolično prisustvujemo, nego da pomognemo Republici Srpskoj", istakao je predsednik Srbije i dodao da ima tri problema.

"Prvi je taj da mi moramo da budemo dio Evrope i sveta, drugi je da ne postoji svetski poredak. Pod tri, nikada manje nisu postojali moralni principi u svetskoj politici. Tako da vam dođe da se nasmejete kada čujete one koji su razbijali Jugoslaviju da danas govore kako su za princip nepromenljivosti granica, pa potom i 2008. kada su Srbiju isto su bili za taj princip, a danas sve vreme to ponavljaju", istakao je Vučić.

Srbija izdvaja više od 10 miliona evra pomoći za tri opštine u RS i jednu u Federaciji BiH

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je danas u Kozarskoj Dubici da će Srbija pomoći Republici Srpskoj.

"Srbija će izdvojiti više od 10 miliona evra pomoći za četiri male opštine u Republici Srpskoj, odnosno tri u Republici Srpskoj i jednu u Federaciji BiH", naveo je Vučić.

Deo te pomoći će biti u novcu, a deo u projektima.

"Srbija će na svaki način pomoći da ljudi mogu da žive bolje, da mogu da vide svoju budućnost na svojim ognjištima. Zahvalan sam Republici Srpskoj što uvijek i bez sujete i taštine razgovara sa nama i što dovoljno mudro i pametno traže. A mi, ukoliko smo u mogućnosti, da privučemo strane direktne investicije", kazao je predsednik Srbije.

Srpski član predsedništva BiH Milorad Dodok rekao je nakon sastanka u Kozarskoj Dubici da je zahvalan Srbiji i njenom predsedniku Aleksandru Vučiću na nesebičnoj i kontinuiranoj pomoći koju pruža Republici Srpskoj.

Vučić sa načelnicima četiri opštine iz RS

Uoči posete spomen području Donja Gradina, predsednik Aleksandar Vučić sastao se načelnicima opština Kozarska Dubica, Kostajnica, Nevesinje i Drvar.

Glavna tema sastanka bile su investicije Srbije i Srpske u ove četiri opštine, koje spadaju medu nerazvijene, kao i pomoć u sanaciji štete od nedavnog zemljotresa u Dubici i Kostajnici.

Svetom liturgijom u Crkvi Svetih apostola Petra i Pavla u Kozarskoj Dubici počelo je obeležavanje Dana sećanja na žrtve ustaškog zločina u koncentracionom logoru Jasenovac i njegovom najvećem stratištu Donjoj Gradini.

Program je nastavljen u u Donjoj Gradini, gde je bilo najveće stratište koncentracionog logora Jasenovac, verskim obredom na grobnom polju Topole i  polaganjem venaca i cveća.

Parastosu i polaganju venaca prisustvovali su predsednik Srbije Aleksandar Vučić, predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine Milorad Dodik, predsednica Republike Srpske Željka Cvijanović i premijer Radovan Višković.

Logor Donja Gradina oformljen je 1942. godine u sistemu ustaškog logora Jasenovac, a bio je aktivan sve do završetka Drugog svetskog rata 1945. godine i sloma NDH.

Prostirao se na 116 hektara, sa skoro 65.000 kvadratnih metara masovnih grobnica, a u njemu je, ubijeno 360.000 ljudi, uglavnom Srba.

div id="adoceanrsvdcfhklggd">