Čitaj mi!

Zagađen vazduh prerano odnese i 6.000 života godišnje, Beograđani udišu i kancerogeni arsen

Prethodnih dana Beograd je ponovo bio među najzagađenijim gradovima na svetu, na sajtu Ervižual. I naše merne stanice pokazivale su veliko zagađenje u gotovo svim većim gradovima u Srbiji. Podataka imamo sve više, sve više se govori o zagađenju vazduha i posledicama na zdravlje, ali se rešenje ne nazire. Beograd je bio u ljubičastoj zoni, što znači da posledice mogu da se jave i kod zdravih ljudi. Šapčani su, udisali još opasniji - najzagađeniji vazduh. Po podacima Svetske zdravstvene organizacije godišnje zbog zagađenog vazduha u Srbiji prerano umre više od 6.000 ljudi.

Zvanična merenja samo potvrđuju ono što se vidi i oseća, veliku koncentraciju zagađujućih čestica u vazduhu, a maske sve više nosimo iz dva razloga.

U skladu sa preporukama Evropske komisije, kvalitet vazduha se meri iz sata u sat.  

"Novim merama smo uvrstili stanice lokalnih zavoda u našu nacionalnu mrežu. Čitava zemlja je pokrivena monitoringom kvaliteta vazduha , danas aerozagađenje nije tabu tema već je dostupna svakom građaninu informacija", kaže Filip Radović, direktor Agencije za zaštitu životne sredine.  

Povećan je i broj mernih stanica. Na sajtu Gradskog zavoda za javno zdravlje, uz indeks kvaliteta vazduha, su i preporuke posebno za osetljive grupe građana.

"Činjenica je da iz godine u godinu imamo povećanje emisija , imamo sve veći broj automobila, Beograd se širi , povećava se broj individualnih ložišta...", napominje Andrej Šoštarić iz Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograda.

U industrijskom zagađenju prednjači Bor. 

"Konkretno smo dobili od tužilaštva da uradimo veštačenje zagađenja vazduha u Boru i ono što sam videla da koncentracija arsena 100, 200 pa i više puta prekoračuje maksimalno dozvoljenu i to maltene svakog dana. Našim metodama za merenje utvrdili smo da je vazduh Beograda opterećen svakodnevno arsenom i da je populacija u Beogradu pod povišenim kancerogenim rizikom zbog prisustva arsena čije poreklo je iz termoelektrana", ističe dr Dragana Đorđević iz Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju. 

Pošto i organski otpad odlažemo na deponije, na njima se stvara metan koji je zapaljiv, pa deponije stalno gore.

Emisija opasnih supstanci u vazduh iz fabrika, termoelektrana, kućnih ložišta, saobraćaja, se ne smanjuje.

Samo od vremenskih prilika zavisi da li će se zadržati u prizemnim slojevima atmosfere. Za sada se uzdamo u vreme, posebno u košavu.  

div id="adoceanrsvdcfhklggd">