Albanija na listi ranjivih

Za prevazilaženje globalne krize najsiromašnijim zemljama potrebna dodatna pomoć od 25 milijardi dolara, saopštio MMF. Opasnost od humanitarne krize. Albanija i Moldavija među 26 "visoko ranjivih" u grupi sa afričkim, azijskim i latinoameričkim državama. Opasnost od humanitarne krize.

Najsiromašnijim zemljama u svetu ove godine je neophodna dodatna pomoć od 25 milijardi dolara da bi prevazišle posledice tekuće globalne finansijske krize, saopštio je Međunarodni monetarni fond.

Eksperti MMF-a procenjuju, osim toga, da bi suma pomoći za grupu od 22 najsiromašnije zemlje planete mogla da naraste na 140 milijardi dolara, ukoliko se ekonomska kriza u svetu dodatno pogorša.

Albanija i Moldavija na listi  26 "visoko ranjivih" u istoj grupi sa najsiromašnijim afričkim, azijskim i latinoameričkim državama.

Izvršni direktor MMF-a Dominik Štros Kan označio je tekuću ekonomsku situaciju u najmanje razvijenim svetskim ekonomijama kao "treći talas" krize koji se proširio iz sfere finansija na kreditno tržište, a potom i na potrošačku tražnju.

Prvi talas krize pogodio je, kako se navodi u analizi objavljenoj na sajtu MMF-a , najrazvijenije zemlje, a potom su na red došle države sa ekonomijama u naglom rastu, da bi na kraju posledice globalnog finansijskog potresa osetio i najmanje razvijeni deo sveta.

Štros Kan je rekao da očekuje dalji rast broja zemalja koje će se, u uslovima daljeg zaoštravanja krize, obratiti MMF-u sa zahtevom za zajam.

Pad stranih investicija i priliva od dijaspore

Analize MMF-a pokazuju da grupa od 38 ugroženih zemalja sada beleži minus u platnom bilansu od ukupno 165 milijardi dolara, s tim što se ta suma, u slučaju razvoja najnepovoljnijeg scenarija, može uvećati na 216 milijardi dolara.

MMF istovremeno procenjuje da će devizne rezerve u 22 najguroženije zemlje opasti ispod nivoa koji je dovoljan da pokrije vrednost njihovog uvoza u periodu od tri meseca.

Toj grupi zemalja je stoga sada nužna finansijska pomoć od 25 milijardi dolara, što obuhvata oko 80 odsto sume koju su siromašne zemlje u svetu primile kao pomoć tokom minulih pet godina.

Eksperti MMF-a navode da su manje razvijene zemlje teško pogođene usled pada izvoza i dramatičnog smanjenja priliva novca od njihovih ekonomskih emigranata koji žive i rade u SAD i zapadnoevropskim zemljama, čije privrede su u recesiji.

Siromašne zemlje će se, osim toga, suočiti i sa naglim padom direktnih stranih investicija, usled opšte ekonomske krize, prognozira dalje MMF.

Opasnost od humanitarne krize

Štros Kan je ocenio da bi osetan pad cena hrane i energenata trebalo, donekle, da olakša život stanovnicima nerazvijenijih zemalja, ali pod uslovom da se i inflacija u tom delu sveta smanji.

Štros Kan je, upozoravajući na dramatičnu situaciju u siromašnom delu sveta, zatražio da bogate zemlje ne smanjuju pomoć najsiromašnijim članicama svetske zajednice i da nivo pomoći koji je ukazan Africi 2005. godine udvostruče do kraja ove decenije.

Čelnik MMF-a je izrazio strahovanje zbog mogućeg izbijanja humanitarne krize, ako se u najugroženijim zemljama ne budu usvojili i sprovodili odgovarajući socijalni program za pomoć najsiromašnijim delovima stanovništva.

Najnovije istraživanje Svetske banke pokazuje da bi slabiji privredni rast mogao da uveća broj ljudi u nerazvijenim zemljama koji žive ispod granice siromaštva - na oko 46 miliona, što je više nego što se očekivalo pre izbijanja finansijske krize, u leto 2007. godine.

broj komentara 1 pošalji komentar
(četvrtak, 05. mar 2009, 03:11) - anonymous [neregistrovani]

A Srbija?!

Da nije u istom kosu sa Albanijom i Moldavijom?! Naravno da ne, jer se Srbija dobro drzi ionako je usla u recesiju ali mozda ce da izadje ranije samo da politicari da budu ozbiljniji sto se tice donosenja zakona koje su neophodne za belu sengen listu i za pristupanje u EU porodici.

Zivela Srbija!!!
A vi politicari mrdnite se!!!

div id="adoceanrsvdcfhklggd">