Čitaj mi!

Završen načelni pretres Predloga zakona o socijalnoj karti, glasanje u četvrtak

Skupština Srbije završila je načelnu raspravu o Predlogu zakona o socijalnoj karti, a glasanje o njemu se očekuje u četvrtak, 11. februara. Resorna ministarka Darija Kisić Tepavčević ukazala je da će Zakon o socijalnoj karti sada omogućiti pravedniju raspodelu pomoći i da nacionalna pripadnost nije, ne sme i nikada neće biti osnov za uključivanje, niti isključivanje iz bilo kakvog prava iz oblasti socijalne zaštite.

Na predloženi zakon nema podnetih amandmana, tako da neće biti rasprave u pojedinostima.

Predlog zakona o socijalnoj karti treba da omogući državi da utvrdi kome je pomoć potrebna, kao i pravedniju raspodelu sredstava, a primena zakona treba da počne od 1. marta 2022. godine.

Poslanici će rad nastaviti u sredu raspravom o međunarodnim sporazumima.

Na dnevom redu je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Srbije i Vlade Kraljevine Lesoto u oblasti odbrane i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Srbije i Vlade Severne Makedonije o saradnju u oblasti borbe protiv krijumčarenja migranata.

Skupština će o Predlogu autentičnog tumačenja odredbe člana 2. stav 1. tačke 3. Zakona o sprečavanju korupcije, kao i o Predlogu autentičnog tumačenja odredbe člana 64. stav 1. Zakona o visokom obrazovanju raspravljati u četvrtak, kada se očekuje i glasanje po svim tačkama dnevnog reda.

Kisić Tepavčević: Pravednija raspodela pomoći

Obraćajući se poslanicima, resorna ministarka Darija Kisić Tepavčević je rekla da više stotina hiljada građana koristi prava i usluge iz oblasti socijalne zaštite, ukazujući da će Zakona o socijalnoj karti sada omogućiti pravedniju raspodelu pomoći.

Ukazala je da se socijalna pomoć koristi po različitim osnovama i da postoji 25 različitih prava iz boračko-invalidske zaštite.

Istakla je da je iz budžeta za ovu godinu opredeljeno 106 mliijardi dinara, što je, kako kaže, ipak ograničen novac koji se raspoređuje na mnogo korisnika, pa se samim tim mora voditi računa o prioritetima.

"Da bismo mogli da vodimo adekvatnu socijalnu politiku uslov je da raspolažemo podacima o socijalno-ekonomskom status pojedinca i tome služe socijalne karte", rekla je Kisić Tepavčevićeva u Skupštini Srbije.

Dodala je da se podaci o korišćenju prava iz oblasti socijalne zaštite nalaze u različitim ministarstvima i organima javne uprave i da nisu međusobno povezani, a da će se sada uspostavljanjem registra objediniti podaci i voditi centralna evidencija u elektronskom obliku.

 

Kisić Tepavčevićeva je objasnila da to neće biti registar svih građana, već će, kako kaže, obuhvatiti one osobe koje su već korisnici usluga socijalne zaštite ili su predali zahtev i bili odbijeni.

Predlog zakona o socijalnoj karti, koji su juče u načelu prihvatili skupštinski odbori za rad i ustavna pitanja i zakonodavstvo, odnosi se na uvođenje integrisanog sistema izrade socijalnih karata kroz povezivanje velikog broja različitih institucija poput Poreske uprave, Ministarstva unutrašnjih poslova i Katastra nepokretnosti.

Na sednicama parlamentarnih odbora u ponedeljak rečeno je da će nadležni organi imati tačne podatke o broju korisnika socijalne zaštite, kao i merama koje su neophodne da se preduzmu u cilju zadovoljenja potreba tih građana.

Navedeno je da će se ujednačiti praksa kod nadležnih organa kada je reč o davanju pomoći, te se šalje i poruka da su državni organi servis građana i da građani nisu "sakupljači dokumentacije i kuriri".

Nacionalna pripadnost nije i neće biti osnov za prava

Ministarka Darija Kisić Tepavčević izjavila je da nacionalna pripadnost nije, ne sme i nikada neće biti osnov za uključivanje, niti isključivanje iz bilo kakvog prava iz oblasti socijalne zaštite.

Kisić Tepavčević je u Skupštini Srbije objasnila da je jedno od spornih pitanja u socijalnoj karti, kada je u pitanju zaštita podataka, bilo i nacionalna pripadnost.

"Ali opet je potrebno naglasiti da taj podatak ne utiče na dodeljivanje prava", rekla je Kisić Tepavčević odgovarajući na izlaganje poslanika Stranke pravde i pomirenja Muamera Zukorlića.

Zukorlić je kazao da ga raduje što će Zakon o socijalnoj karti biti efikasno sredstvo u borbi protiv korupcije na polju socijalne politike, jer su zloupotrebe nastajale zbog toga što nije posotjao uređen informacioni sistem.

Ukazao je i na problem koji se tiče zdravstvenog osiguranja i prava na dečji dodatak učenika verskih škola, jer je, kako je objasnio, pre nekoliko godina iz Ministarstva prosvete stigao dopis u kojem stoji da samo učenici u školama koje su zvanično registrovane kod Ministarstva prosvete imaju sva učenička prava.

Kako je objasnio, verske škole se ne registruju kod Ministarstva prosvete i one svoj legalitet obezbeđuju preko Zakona o crkvama i verskim zajednicama.

Poslanik Jedinstvene Srbije Dragan Marković Palma pitao je tokom rasprave ministarku da li oni koji su vakcinisani ili koji su preležali koronu i dalje treba da nose maske.

"Što se tiče rada ugostiteljskih radnji u Srbiji koje sada rade do 20 časova, da vidimo da li može da im se produži radno vreme do 23 sata, jer je to vreme kada imaju malo veće pazare i da poštuju sve propisane epidemiološke mere", pitao je Marković.

Ministarka je odgovorila da treba da se dođe do 70 odsto vakcinisanih ljudi da bi se sprečilo širenje bolesti.

"Što se tiče maski, preporuka je da se one i dalje nose. Vakcine kojima se građani vakcinišu su efikasne 90, pa čak i 95 posto, ali ne i 100 posto. Postoji manji broj ljudi koji jeste vakcinisan, ali nema antitela. Tako da maske treba da se nose ne zbog onih koji su vakcinisani, već zbog njihove okoline, jer oni mogu da tranzitorno nose virus", rekla je Kisić Tepavčević.

Poslanici su na početku iskoristili priliku da postave pitanja predstavnicima izvršne vlasti i nadležnim organima.

div id="adoceanrsvdcfhklggd">