Траг- Крф, док је Бог спавао

О Крфу је, чини се, све речено...

Али, никада није превише говорити и подсећати на Крф из времена највећег српског страдања у Првом светском рату, због жртве коју је српски народ поднео за слободу и због свих оних Крфљана, који су тада помогли да се измучена војска и избегли народ опораве и врате у домовину.

Већ на дочеку, новинар Костас Пасјанис је у листу „Нова Грчка", поздравио војводу Радомира Путника речима:
„Добро дошао на острво хомерске принцезе, уморна старино, војсковођо јуначког народа који није поклекао пред варварским налетом..."
По свему јединствен - околностима, искрености, блискости, тај сусрет два народа почетком двадесетог века има безброј лепих лица - Срби су се трудили да буду достојанстени представници своје државе, али и пријатељи својим домаћинима, а Крфљани, толико пута у прошлости суочени са освајачима, имали разумевања за тугу народа који је све своје морао да напусти да би се припремио за коначни обрачун са окупатором.
Умирало се и певало на Виду, сањали српски шљивици у маслињацима и темељила пријатељства која су надрасла све потоње деценије, невоље и страдања.
Данас, на Крфу, Срби нису само туристи.
Грци нису само домаћини.
На Крфу, јуначка српска прича још траје...

Ауторка: Јелена Божовић
Уредник: Љубисав Алексић